Naslovna

Prva prozna knjiga Vladimira Petrovića, pisana rukom nadahnutog početnika, predočava upečatljive portrete i glasove u formi dramatizovane ispovesti, zasnovane na subjektivnoj percepciji sveta junaka koji su, objektivno i nedvosmisleno, izopšteni, prokaženi i neshvaćeni.

U smenjivanju depatetizovanog i uzvišenog lirskog tona, akteri Petrovićevih priča demonstriraju različita poimanja bliskosti sa slušaocem koji im je ispovednik a donekle i saučesnik, otkrivajući kroz ispovedanje u kojoj meri je dehumanizovani svet predodredio njihovu patnju.

Čitaocu koji poznaje prozu kakvu piše Dragoslav Mihailović delovaće podsticajno i zanimljivo Petrovićevo oprobavanje u različitim stilovima i registrima.

dr Vladislava Gordić Petković, redovna profesorka Univerziteta u Novom Sadu

Iznenađujući je stilski raspon u kojem nam Vladimir Petrović predstavlja svoju prvu knjigu. Precizne i istorijski utemeljene poput nekih Pekićevih, ponekad razbarušene i zanesene poput Kišovih, priče iz zbirke „Kako postajemo ono što smo postali“ prave zaokrete ne samo unutar fabule, već i u prelasku sa jedne na drugu.

Bilo da rekonstruiše govor ozlojeđene žene s kraja devetnaestog vijeka, opisuje patnje stradanja u logorima Drugog svjetskog rata ili ciljano upire prstom u algoritmičnost naše svakodnevice kroz ironično nabrajanje sveukupnih opcija u životu, Vladimir Petrović vješto vodi priču, sigurno vlada jezikom i ostavlja utisak da je ovo tek početak jedne uspješne književne karijere.

Sanja Savić Milosavljević, pisac i scenarista

U ogorčenosti i otupljujućem bolu zbog sopstvene nemoći da se uhvate u koštac sa onima koji ispisuju istoriju, junaci priča kreiraju sopstvene, prečesto bolne iluzije normalnosti u kojima se rasplinjavaju granice između plemenitog i, po društvenim merilima, moralno neprihvatljivog.

Ovo su priče o glasovima iz grobnica, o glasovima nečujnih, o sudbinama nepravedno ubijenih i zaboravljenih, nemih i satrtih poput prljavštine ispod tepiha zvanične verzije istorije ispisane rečima propalica i ubica, beskrupuloznih lažljivaca i oportunista, za kojima ostaje trag o sagledavanju sveta kakav on zaista jeste, ali i nemoć da se išta promeni.

Ovo su priče o potragama za zrncima dobrote u moru nepravde, sramote i zla, kojih će uvek biti.

Petrović je izuzetan pripovedač, čija svaka priča u svega nekoliko strana izvanredno sažima čitave ljudske sudbine, prenoseći i ono neizrečeno.

Mladen Jakovljević, pisac i univerzitetski profesor

Pisana u maniru najboljih domaćih pripovedača, zbirka priča „Kako postajemo ono što smo postali“ Vladimira Petrovića, otkriva raskošan spisateljski talenat, prožet izuzetnim poznavanjem društvenih i istorijskih okolnosti, koje su se neretko prelamale na plećima običnog čoveka.

Bilo da piše o malim, bilo o ljudima čiji su životi obeležili epohe, Vladimir Petrović odlično dočarava karaktere svojih protagonista i antagonista, baratajući njihovim sudbinama poput pravog tvorca, onako kako se to od pisaca i očekuje. Slikovite, slojevite i životne, priče iz ove uzbudljive zbirke provešće vas kroz neke od burnih segmenata naše istorije, nakon kojih ćete biti bogatiji za jedinstveno čitalačko iskustvo.

Mladen Milosavljević, pisac i urednik u izdavačkoj kući „Bedem“

Ljudi (i žene), oni koji čine „puki scenski dekor za istoriju“, postali su junaci ove zbirke priča. Istorija živote ljudi svodi na statistiku, „nebitne stvari“, zaboravljene. Vladimir Petrović im svojim pisanjem daje glas, život i sećanja, on od brojeva rekonstruiše ljude, tako da čitalac više ne može da ih zaboravi.

Jovana Dišić, književnica i direktorka biblioteke u Kučevu

Kako postajemo ono što smo postali, istovremeno može biti i pitanje i obrazloženje. Zbirka priča Vladimira Petrovića malo se pita, a više obrazlaže. U nju kao da su upali pravi ljudi od krvi i mesa i stopili se sa slovima.

Dok oni lutaju zarobljeni u zbirci sopstvenih priča, čitaocu se pruža mogućnost da njihove živote sagleda iz druge perspektive i da se, vođen njihovim primerima, i sam zapita nešto više o sebi. Ko je odgovoran za ono što smo postali ili za ono što ćemo, možda, tek postati?

Andrija Jonić, pisac