U novinama „Nova“ (19. aprila 2022) objavljena je kritika knjige „Kako postajemo ono što smo postali“:
Prva knjiga proze Vladimira Petrovića deluje kao skup kazivanja i portreta: autor slika upečatljive karaktere i sudbine, u formi fikcionalizovane ili dramatizovane ispovesti. Pokoja priča i skica može se ovenčati žanrom „potere“, kao „Priča o onima kojih nema“, čiji narator žudi da u Trstu dohvati Džojsa; ili pak žanrom „posvete“, kao „Ideološke vežbe“, posvećene Rejmonu Kenou. Kazivanja izviru iz subjektivne percepcije junaka koji su usamljeni, potrošeni od rada, gladi ili ratovanja, uramljeni u času životnog iskušenja, ili kadrirani malo pre propasti i nestanka.
Koristeći tehniku priređenog dokumenta, „doživljenog govora“ i ispovesti, Petrović predstavlja ne samo ljudske sudbine nego i sudbine ljudskih zapisa, kao u priči „Ni život ne okusih kako treba“. Fiktivni rukopis koji je izronio na jednoj beogradskoj pijaci i oko kog se ispovest plete jeste molba za pomilovanje, dve strane rukom pisanog teksta. „Gazda Milorad“ otkriva tajnu i greh porekla beogradskog trgovca koji je imao sreću da ga usvoji bogata udovica, uprkos otporu okoline. Priča o zbivanjima s kraja XIX veka beleži krizu, uspon i dubok poraz uglednog trgovca koji skriva kobnu istinu o prošlosti.
U smenjivanju depatetizovanog i uzvišenog lirskog tona, akteri Petrovićevih priča menjaju stepen bliskosti sa svojim slušaocem, koji im je nekad ispovednik, a nekad saučesnik, nehotice otkrivajući koliko ih je napatio neljudski svet.
Vladislava Gordić Petković
Kako postajemo ono što smo postali 