Zerek

Da postoji putovanje kroz vreme, koliko bismo mi bili iznenađeni, još više to bili naši preci. Uzmimo samo kao primer Zerek, centar nekadašnje beogradske trgovačke čaršije, i njegovo nezvanično središte, čuvenu ulicu Kralja Petra, tada znanu kao Dubrovačka. Probajmo da umesto sadašnjih velikih zgrada zamislimo silne drvene kućice, magaze kako su ih tada zvali. Probajmo i da zamislimo kolonijalne radnje, bakalnice, silne berbernice, kafane i hanove, ali i malenu riblju pijacu. Razlika u oblačenju tek bi nam bila neverovatna. Turski fesovi, dimije, ali i evropski krojevi, nošnje iz svih krajeva Srbije, sve je to činilo neverovatnu šarolikost ovog dela grada. Jezici su tek posebna priča. Čuli bismo srpski, znatno drugačiji nego u današnjici, ali i turski, cincarski, ladino i jidiš, govor dubrovačkih trgovaca, verovatno bi se tu našao i neki govornik nemačkog i francuskog. Bila je to neverovatna, danas gotovo nezamisliva kombinacija različitih naroda, jezika i običaja. Najbolje o tome svedoče tri sakralna objekta. Saborna crkva, Bajrakli džamija i nekadašnja sinagoga Bet Izrael nalazile su se na nekoliko stotina metara udaljenosti na Zereku.

Ljudi koji su naseljavali Zerek, posebno trgovci, doprinosili su izgradnji modernog Beograda, koliko kroz svoje poslovne delatnosti, još više kroz svojevrsno preplitanje kulturnih uticaja. Naravno, Zerek se promenio, toliko da ga ondašnji ljudi uopšte ne bi prepoznali, baš kao što ni mi danas nikako ne bismo mogli da pojmimo da je on potpuno drugačije izgledao. Ipak, i dan-danas je Zerek središte beogradske trgovačke čaršije, mesto na kom se otvaraju nove dizajnerske radnje, restorani, kafići, sladoledžinice i poslastičarnice koje donose preplitanje različitih kultura, ali i, što je još bitnije, Zerek je i dalje mesto susreta brojnih ljudi.

Priču o Zereku i ljudima koji su ga naseljavali donosi se u nekoliko priča u zbirci „Kako postajemo ono što smo postali“. „Gazda Milorad“ pripoveda o uglednom trgovcu sa Zereka i njegovoj skrivenoj prošlosti. U blizini Zereka živi jedna dorćolska prostitutka, junakinja priče „Cveta“. Na Zerek se nakon logorskog iskustva vraća junak priče „Osmeh“, tražeći nekadašnji život. Posleratni Zerek i promene koje je novo vreme donelo opisuju se u pričama „Prvi dani“, „Tuga“ i „Ludi Spasoje“.