Knjigu „Kako postajemo ono što smo postali od sada možete kupiti sa popustom od 25% na sajtu Akademske knjige: https://akademskaknjiga.com/katalog/kako-postajemo-ono-sto-smo-postali/
25% popusta na sajtu Akademske knjige
Promocija knjige u Kučevu (video-snimak)
U utorak 17. maja u Biblioteci „Nikola Sikimić Maksim” u Кučevu održan je BiblioSalon pod nazivom „Кako postajemo ono što smo postali”. Gost BiblioSalona bio je Vladimir Petrović, pisac, novinar i književni kritičar, koji je nedavno objavio prvu zbirku priča „Кako postajemo ono što smo postali” (Akademska knjiga, Novi Sad).
Pošto je knjiga posvećena istoriji ovih prostora u prethodna dva veka, razgovaralo se o različitim pogledima na istoriju. Junaci ove zbirke priča su oni koji je istorija zaboravila, ostavila po strani, svela na brojeve. Petrović im je dao glas i od brojeva ponovo načinio ljude, i to na takav način da ih čitalac ne može više zaboraviti.
Razgovor je vodila Jovana Dišić, autorka projekta „BiblioSalon”.
Izvor: https://bibliotekakucevo.rs/bibliosalon_vladimir_petrovic/
Gostovanje u emisiji „Klub 2“ na Radio Beogradu 2
U emisiji „Klub 2“, autorke Melihe Pravdić, predstavljena je knjiga „Kako postajemo ono što smo postali“ i sajt „Čitaonica“ autora knjige.
Snimak razgovora možete preslušiti u nastavku teksta ili na sajtu Radio Beograda na adresi: https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/4805368/vladimir-petrovic.html
Prikaz knjige na sajtu „Bedem“ izdavaštva
“Kako postajemo ono što smo postali“ (ili) jedan idealan knjiški debi
Vladimira Petrovića, autora zbirke priča “Кako postajemo ono što smo postali“ poznajem, pre svega, kao književnog kritičara, vlasnika bloga Čitaonica, i posvećenog knjigoljupca koji, kao retko ko koga znam, svaki slobodni trenutak provodi u čitanju, pisanju i promišljanju knjiga. Otuda i ne čudi kvalitet Vladine prve zbirke, koja pleni svojom slojevitošću, bogatsvom jezika i uverljivošću likova ali… Pođimo redom.
Pomenutu zbirku čine 32 priče koje su podeljene u tri pripovedne celine. Prvu celinu, uslovno rečeno, čine pripovetke pisane nešto klasičnijim jezikom, u maniru pisaca poput Bore Stankovića, Dragoslava Mihailovića ili Slobodana Selenića ali i poznatih hroničara Beograda poput Tase Milenkovića. Priče su poređane hronološki pa tako prva od njih, pod nazivom “Ni život ne okusih kako treba“, predstavlja rekonstrukciju jedne žalbe iz 1847. godine, upućene knjazu Aleksandru Кarađorđeviću od strane osuđenika Đorđa Jovanovića. Odmah posle nje sledi biografija uglednog beogradskog trgovca, u čaršiji poznatog kao gazda Milorad, čiji odnos prema sopstvenim uspesima nagriza strašna tajna iz prošlosti.
Jedan deo priča iz prve celine, bez obzira na nešto klasičniji pristup pripovedanju, u sebi sadrži svojevrsni književni eksperiment. Tako je treća priča u zbirci napisana malim slovima i bez znakova interpunkcije, prateći haotični tok misli supruge političkog osuđenika iz perioda Timočke bune. Priča “Dečji dnevnik“ prati misaoni tok deteta koje pokušava da pronađe identitet u novostvorenoj državi, pod pritiskom porodice koja, zapravo, predstavlja amalgam narodnosti suprotstavljenih gledišta, dok najveći deo priče “Dezerter“ čine neprekinuti dramski dijalozi između sina i razočaranog oca.
Među pripovedačima, protagonistima, antagonistima ili jednostavno akterima zbirke ima muškaraca, žena i dece, najrazličitijih obrazovnih, imovinskih i staleških nivoa koji, pripovedajući o sebi i nedaćama koje su ih snašle, pričaju jednu arhetipsku priču o vremenu koje nikada ne prolazi i ljudima koji se iznova rađaju da bi patili i bili žrtve.
Bez obzira na ambijent, epohu ili pripovedni jezik, koji se menja u zavisnosti od podneblja, vremena i aktera, priče iz prve celine imaju jednu markantnu zajedničku osobinu, a to je pogled na svet iz perspektive onih kojima je život dodelio sudbine paćenika i stradalnika. Bilo da se radi o osuđenicima, sitnim lopovima, bogatim trgovcima, umetnicima, logorašima, moćnicima ili slučajnim posmatračima iz naroda, zajedničko za sve njih jeste crnilo života u koje tonu. Bilo zbog posledica ratova, nemaštine, odluke zatečenih vlastodržaca ili nečeg drugog, njihove sudbine nestaju sa lica sveta, zametene u kovitlacima istorije, politike ili jednostavno loše sreće. Pripovedanje protagonista i antagonista prve pripovedne celine predstavlja svojevrsni lelek sebara koji, prolazeći kroz život bez traga i težine, pokušavaju da pričom skrenu pažnju na svoju zlehudu sudbinu i ono što ih je snašlo, ljuteći se, čudeći ili sa glavom pognutom pred neumitnim.
Drugu celinu čine nešto kraće, savremenije i univerzalnije priče, pisane u maniru Кenoa, Кnausgora ili su na tragu fascinacije Džojsovim boravkom u Trstu, dok treći deo predstavlja univerzalnu igrariju i slagalicu, koja za cilj ima prikazivanje uzaludnosti borbe i gotovo Кjerkjegorovski apsurd života i opiranja.
Ispisana u maniru najboljih domaćih pripovedača, zbirka priča “Кako postajemo ono što smo postali“, otkriva raskošan spisateljski talenat, prožet izuzetnim poznavanjem društvenih i istorijskih okolnosti, koje su se neretko prelamale na plećima običnog čoveka. Bilo da piše o malim, bilo o ljudima čiji su životi obeležili epohe, Petrović odlično dočarava karaktere svojih protagonista i antagonista, baratajući njihovim sudbinama poput pravog tvorca, onako kako se to od pisca i očekuje. Slikovite, slojevite i životne, priče iz ove uzbudljive zbirke provešće vas kroz neke od burnih segmenata naše istorije, nakon kojih ćete biti bogatiji za jedno jedinstveno čitalačko iskustvo.
Mladen Milosavljević
Gostovanje autora knjige na Radio Beogradu 2
U emisiji „Gutembergov odgovor“, autora Saše Ćirića, predstavljena je knjiga Kako postajemo ono što smo postali.
Snimak razgovora možete preslušiti u nastavku teksta ili na sajtu Radio Beograda na adresi: https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/4790964/.html
Kritika Vladislave Gordić Petković u novinama „Nova“
U novinama „Nova“ (19. aprila 2022) objavljena je kritika knjige „Kako postajemo ono što smo postali“:
Prva knjiga proze Vladimira Petrovića deluje kao skup kazivanja i portreta: autor slika upečatljive karaktere i sudbine, u formi fikcionalizovane ili dramatizovane ispovesti. Pokoja priča i skica može se ovenčati žanrom „potere“, kao „Priča o onima kojih nema“, čiji narator žudi da u Trstu dohvati Džojsa; ili pak žanrom „posvete“, kao „Ideološke vežbe“, posvećene Rejmonu Kenou. Kazivanja izviru iz subjektivne percepcije junaka koji su usamljeni, potrošeni od rada, gladi ili ratovanja, uramljeni u času životnog iskušenja, ili kadrirani malo pre propasti i nestanka.
Koristeći tehniku priređenog dokumenta, „doživljenog govora“ i ispovesti, Petrović predstavlja ne samo ljudske sudbine nego i sudbine ljudskih zapisa, kao u priči „Ni život ne okusih kako treba“. Fiktivni rukopis koji je izronio na jednoj beogradskoj pijaci i oko kog se ispovest plete jeste molba za pomilovanje, dve strane rukom pisanog teksta. „Gazda Milorad“ otkriva tajnu i greh porekla beogradskog trgovca koji je imao sreću da ga usvoji bogata udovica, uprkos otporu okoline. Priča o zbivanjima s kraja XIX veka beleži krizu, uspon i dubok poraz uglednog trgovca koji skriva kobnu istinu o prošlosti.
U smenjivanju depatetizovanog i uzvišenog lirskog tona, akteri Petrovićevih priča menjaju stepen bliskosti sa svojim slušaocem, koji im je nekad ispovednik, a nekad saučesnik, nehotice otkrivajući koliko ih je napatio neljudski svet.
Vladislava Gordić Petković
Predstavljanje knjige u podkastu „Razgovori na Bedemu“
Prikaz knjige u Danasu
U vikendu izdanju Danasa 2. aprila izašao je prikaz knjige Kako postajemo ono što smo postali
Prikaz možete pročitati i na sajtu Danasa na adresi: https://www.danas.rs/nedelja/prvenac-nadahnutog-pocetnika/
Knjiga je izašla iz štampe
Iz štampe je izašla knjiga Kako postajemo ono što smo postali. Knjiga je dostupna za naručivanje na sajtu izdavača, više informacija možete pronaći na ovoj stranici, a u svim boljim snabdevenim knjižarama će biti dostupna od 6. aprila
Džojs u Trstu
Jedan od najbitnijih perioda u životu Džejmsa Džojsa odigrao se u Trstu. U njemu on piše svoja najznačajnija dela: zbirku priča „Dablinci“ i roman „Portret umetnika u mladosti“, ali i započinje pisanje čuvenog „Uliksa“. U Trstu će biti rođeni Džojsov sin i kćerka. U njemu će preživljavati silne peripetije sa objavljivanjem „Dablinaca“, menjati poslove, još više menjati mesta stanovanja. Trst će biti mesto u kom će doći na poslovnu ideju koja će mu doneti potpuni finansijski krah. Džojs će se u Trstu družiti sa Italom Zvevom, odlaziti s njim nebrojeno puta u javne kuće i kafane. Isto tako, Trst je i mesto na kom će on odlaziti na pravoslavna bogosluženja u grčkoj crkvi, ali i na operske predstave u teatru Verdi. Trst će trajno odrediti odnose između Džojsa i njegove supruge Nore. U Trstu će Džojs, kako kaže u pismu Nori, ostaviti svoju dušu. Celih šesnaest godina života u kojima se mnogo toga odigralo.
Šta je od svega toga ostalo odgoneta junak „Priče o onima kojih nema“ u zbirci „Kako postajemo ono što smo postali“ tragajući za mestima u kojima je Džojs živeo u Trstu pre skoro jednog veka, pokušavajući da ih nekako povrati. Da li je to moguće saznaćete u ovoj priči.
Kako postajemo ono što smo postali 